Search Results

Pušenje kao navika Jutarnja kafa, cigareta, privid opuštanja, a u tebi raste tenzija, polako i sigurno. Ideš u novi dan, stare navike, poznato okruženje, da radiš ono što te možda i ne čini srećnim i zadovoljnim, barem ne neko vreme. Udišeš duboko, deluje opuštajuće, ali čim izdahneš i oduvaš dim u tebi ostaje ista praznina. Praznina koja traži ispunjenje. Potreba koja ostaje, želja koja raste. Uveče pre sna pomisliš: ima li dovoljno cigareta za uz jutarnju kafu? Kako ćeš pregurati dan ako ostaneš bez njih? Sediš u društvu, lagano ispijaš svoje piće. Udišeš lagano i duboko polako povlačeći dim iz cigarete i izdišeš ga stvarajući blagi oblak koji te sklanja od pogleda stvarnosti. Koji te štiti od ispitivanja, od ocenjivanja, od osude, od osećaja da si drugačiji. Povezuje te sa prijateljima ili barem i sa strancima koji su poput tebe, koji puše isto kao i ti. Koji takođe kao i ti traže pomoć za opuštanje. Sediš sa sebi bliskom osobom u ritualu koji vas povezuje, koji čini da se osećate istim, da imate nešto zajedničko, da pripadate jedno drugome. Da li u životu često radimo stvari za koje mislimo da će nam doneti ispunjenje sna i ostvarenje želje. Gledamo druge ljude koji su u miru sa sobom i pomislimo “to je sreća”, ako budem radio isto i ja ću imati isti mir, isto ispunjenje. A da li je mir isto što i ispunjenje? Da li nas savremeno drštvo pogrešno uči da mir sledi sreću. Da li imati želju znači osećati nemir zato što ne znamo način za ispunjenje iste. Da li vremenom postaje lakše i prihvatljivije odustati od želje nego tražiti način za njeno ispunjenje. Postaje teško nahraniti ego i umiriti savest, postaje lakšre graditi iluziju nego menjati sebe. Razmislite: da li sebi zamazujete oči, da li negujete iluziju i privid. Da li ubeđujete i sebe i druge da volite da pušite. Da baš uživate u tom ritualu i da ustvari Vi možete da prestanete kad god poželite samo što to jednostavno ne želite! Kada sam shvatila da pušenje tiho krade moje zdravlje, moju moć, moju sposobnost, pa čak i svest odlučila sam da sam bolja od toga. Rođena sam bez te navike koja tiho oduzima vazduh i život a ništa ne daje osim privida. Shvatila sam da mora biti da sam bolja od onoga što mislim o sebi kada sebe stavljam u ropstvo navici. Da je sloboda sa druge strane navike a da je moja odluka jedina prepreka. Ako želiš da prestaneš RTT može da ti pomogne.

Nasmejana, radoznala i energična deca simbol su svetle budućnosti. Njihova radost odražava slobodu, sigurnost i ljubav koje su im pružene. Deca koja odrastaju u zdravom okruženju, vođena pravim vrednostima, donose društvu prosperitet i sreću. Njihova iskrenost, kreativnost i hrabrost grade temelje napretka.   Međutim, šta se dešava kada deca od malih nogu uče da lažu, da deluju iz koristi ili da ih ne vodi moral već samo interes? Kakvu budućnost donose oni kojima je sve podređeno zaradi, manipulaciji i preživljavanju u sistemu koji ih ne štiti, već ih oblikuje prema sopstvenim potrebama? Takvo društvo postaje pusto mesto bez istinske sreće, a budućnost neizvesna i turobna.   Autoritativni režimi i budućnost dece   Autoritativni režimi često tvrde da rade u interesu naroda, ali da li oni zaista podržavaju razvoj dece? Ili, naprotiv, guše slobodnu misao, gase iskrenost i nameću strah? Društvo koje ne pruža deci slobodu izražavanja i mogućnost izbora ne može se nadati napretku. Strahom se ne gradi budućnost – on samo produžava stagnaciju i unazađuje generacije.    Šta raditi kada režim guši rast i napredak?   Ako vlast gazi slobodu i pokušava da uguši ono najbolje u društvu, rešenje nije u povlačenju i tišini. Znanje, solidarnost i nepokolebljivost su alati otpora. Strah može biti moćno oružje u rukama onih koji vladaju, ali on prestaje da ima moć kada ga odbacimo. Samo društvo koje se ne boji istine može stvoriti budućnost u kojoj deca rastu srećna, slobodna i ispunjena nadom. Kako napraviti pravi izbor?   Život je pun izbora, ali oni ključni određuju sudbinu čitavog društva. Kako izabrati pravac koji vodi ka prosperitetu, a ne pogrešiti? Ključ je u vrednostima koje negujemo – u istini, znanju i hrabrosti da se suprotstavimo nepravdi. Uvek postoji izbor: svetlost ili tama, sreća ili strah, radost ili bes, razvoj ili stagnacija, istina ili manipulacija. Ono što gradi jedno društvo jesu znanje, iskrenost, zajedništvo i težnja ka nečemu višem. Ono što ga ruši su koristoljublje, nedostatak pravih vrednosti i sebičnost. Kada mladi veruju da je jedini cilj materijalna korist, a ne stvaranje i doprinos, tada društvo ulazi u krizu iz koje je teško izaći.   Ali kako pomeriti život iz stanja zaglavljenosti? Kako se osloboditi osećaja krivice, stida, straha? Prvi korak je oprost sebi i drugima. Život ne ide unazad – sve što je bilo ostaje kao lekcija, ne kao teret. Emocije su naš kompas – i sreća, i radost, i bes, i strah. Kada naučimo da ih prihvatimo i oslobodimo se zavisnosti od tuđih očekivanja, otvaramo vrata životu kakav želimo.   Živeti život koji voliš u zemlji koju voliš – to je san koji se može ostvariti. Vera da će sve biti dobro nije naivnost, već snaga. Vera i strast su temelji uspeha. Kada radimo ono što volimo, stvaramo svet u kojem želimo da budemo.   Danas, studenti u Srbiji su odraz našeg srca i naše strasti. Njihova energija je dokaz da vera u bolje sutra nije uzaludna – ona je stvarna, jer u njima vidimo budućnost koju želimo da izgradimo.  Izbor je uvek na čoveku – da li će ćutati i pristati na budućnost u kojoj vlada strah ili će se boriti za onu u kojoj vlada sreća?

Dr. Joe Dispenza često govori o manifestaciji u kontekstu neuronauke, kvantne fizike i moći uma. Njegov pristup zasniva se na ideji da naša uverenja, misli i emocije oblikuju našu stvarnost. Klljučni principi koje on naglašava su: 1. Um i telo ne razlikuju stvarno od zamišljenog Dispenza tvrdi da mozak ne pravi razliku između stvarnog iskustva i snažne mentalne vizuelizacije. Ako dosledno zamišljamo željeni ishod s jakim emocijama, naš mozak će stvoriti nove neuronske veze koje će to podržavati. 2. Kvantno polje i zakon privlačenja On se oslanja na kvantnu fiziku i ideju da postoji beskonačno polje mogućnosti. Kada promenimo svoju energiju kroz misli i emocije, možemo uskladiti svoj unutrašnji svet s novim potencijalima u kvantnom polju i privući ih u stvarnost. 3. Važnost koherentnog stanja Dispenza naglašava da manifestacija nije samo puko razmišljanje o onome što želimo, već usklađivanje emocija i energije s tim ishodom. Ključno je osećati zahvalnost, radost i ljubav kao da se željena stvar već dogodila. 4. Meditacija kao alat manifestacije Redovna meditacija pomaže u reprogramiranju podsvesti i oslobađanju od starih uverenja i navika. Dispenza podučava tehnike meditacije koje uključuju vizuelizaciju i usmeravanje energije ka željenoj budućnosti. 5. Prekidanje starih obrazaca Prema njegovim rečima, mnogi ljudi nesvesno žive u prošlosti jer stalno ponavljaju iste misli i emocije. Da bismo manifestovali (takoreći realizovali) drugačiju budućnost, moramo promeniti svoje unutrašnje stanje i ponašanje.   U suštini, Dispenza uči da manifestacija nije samo “pozitivno razmišljanje”, već proces promene na dubokom mentalnom, emocionalnom i energetskom nivou.

Obilje – šta je? Obilje nije samo materijalno bogatstvo, već stanje svesti u kojem prepoznajemo i cenimo sve što imamo – zdravlje, ljubav, prijateljstvo, prilike i unutrašnji mir. Ono dolazi iz osećaja zahvalnosti i sposobnosti da vidimo bogatstvo u svakom aspektu života. Kada se usmerimo na obilje, privlačimo još više pozitivnih iskustava. Entuzijazam – kako nas pokreće? Entuzijazam je unutrašnji plamen koji nas vodi ka ciljevima. Kada smo puni strasti i energije za ono što radimo, prepreke postaju izazovi, a neuspeh samo lekcija na putu ka uspehu. On nas pokreće, inspiriše druge i donosi osećaj ispunjenosti. Sa entuzijazmom, svaki dan postaje prilika za napredak. Sreća – šta je i kako je održati? Sreća nije odredište, već način putovanja. Ona dolazi iznutra, iz osećaja zadovoljstva sobom i svojim životom. Održava se zahvalnošću, prisutnošću u trenutku i negovanjem pozitivnih odnosa. Kada prestanemo da je tražimo u spoljnim stvarima i shvatimo da je već u nama, postajemo istinski srećni. Prosperitet – i stalni rast Pravi prosperitet dolazi kroz stalno učenje, prilagođavanje i rast. On nije samo finansijski uspeh, već i emocionalno, mentalno i duhovno bogatstvo. Kada ulažemo u sebe, širimo svoje mogućnosti i postajemo magnet za nove prilike. Prosperitet nije stanje mirovanja, već neprekidan proces razvoja. Sloboda – u svemu Sloboda znači živeti po sopstvenim pravilima, bez ograničenja koja nam nameće društvo ili strahovi. Ona se ogleda u mogućnosti da biramo, da izražavamo sebe autentično i donosimo odluke koje su u skladu s našim vrednostima. Prava sloboda dolazi iznutra – kada oslobodimo um od sumnji, predrasuda i tuđih očekivanja. Ushićenost – kao pokretač Ushićenost je snažan osećaj radosti i inspiracije koji nas pokreće ka velikim delima. Kada radimo ono što volimo i što nas ispunjava, ushićenost postaje gorivo za uspeh. Ona nas motiviše da izlazimo iz zone komfora, dajemo maksimum i stvaramo izvanredne stvari. Vera – u sebe i budućnost Vera u sebe je temelj svakog uspeha. Kada verujemo da možemo, otvaraju se vrata koja su ranije bila zatvorena. Vera u budućnost nam daje snagu da izdržimo izazove i da ostanemo dosledni svojim ciljevima. Ona nas vodi kroz neizvesnost, osvetljava put i pomaže nam da koračamo napred sa samopouzdanjem. Sve ove vrednosti – obilje, entuzijazam, sreća, prosperitet, sloboda, ushićenost i vera – zajedno čine život bogatim, ispunjenim i smislenim. Kada ih negujemo, postajemo bolji ljudi. U vreme kada je "biti dobar čovek" postalo krajnje demode, i kada se propagiraju neke sasvim druge karakteristike, povratak ove osobine nekako izaziva setu i suze radosnice kao izraz divljenja ovoj jednostavnosti koja je veličanstvena. Ti mladi ljudi koji nisu još "postali nešto" a koji su "samo dobri ljudi" nose u sebi najveću vrednost koja je u našem društvu danas zapostavljena i zapuštena! I plačemo svi mi koji smo to osetili!

Deca su najveće bogatstvo svakog društva, nosioci budućnosti i simbol neiskvarenosti i nade. Njihova radoznalost i iskrenost podsećaju nas na lepotu jednostavnosti i važnost čiste radosti. Mladost, s druge strane, donosi energiju, snove i hrabrost da se menja svet. Studentsko doba je posebno dragoceno jer predstavlja period oblikovanja ličnosti, usvajanja znanja i istraživanja vlastitih sposobnosti. To je vreme kada čovek stiče prijatelje za ceo život, razvija kritičko mišljenje i uči da postavlja ciljeve koji će ga voditi kroz život.   Vrednost života i ciljevi kojima težimo   Život je dar, a njegova vrednost leži u tome kako ga koristimo. Svako od nas teži sreći, ispunjenju i unutrašnjem miru. Ciljevi se razlikuju od osobe do osobe, ali suština je ista – pronaći smisao i doprineti svetu na svoj način. Nekima je to stvaranje porodice, drugima karijera, umetnost, nauka ili duhovni razvoj. Najvažnije je da ciljevi budu autentični, da dolaze iz našeg srca, a ne iz nametnutih očekivanja društva.   Kako postići sreću, a ne ugroziti sreću drugih?   Sreća je najlepša kada je delimo. Sebična sreća, koja dolazi nauštrb drugih, nikada nije trajna. Prava sreća dolazi iz balansa – kada ostvarujemo svoje snove, ali ne gazeći tuđe. To znači negovati empatiju, poštovati granice drugih i pomagati kad god možemo. Ponekad je potrebno napraviti kompromis, ali to ne znači da treba odustati od sopstvenih vrednosti. Naprotiv, prava sreća dolazi kada uspemo da budemo svoji, a da istovremeno budemo podrška i inspiracija drugima.   Koje vrednosti treba negovati, a šta izbegavati?   Da bismo postigli sreću i lični rast, treba negovati: • Iskrenost – jer bez nje nema pravih odnosa. • Empatiju – jer razumevanje tuđih osećanja čini svet boljim mestom. • Upornost – jer nijedan veliki cilj ne dolazi lako. • Zahvalnost – jer sreća dolazi iz sposobnosti da cenimo ono što imamo. • Samodisciplinu – jer bez nje ne možemo ostvariti svoje snove. • Otvorenost za učenje – jer čovek raste dokle god uči.   Šta treba izbegavati? • Ljubomoru i zavist – jer nas truju iznutra i udaljavaju od vlastitog napretka. • Lenjost – jer snove ostvaruju oni koji se trude. • Strah od promena – jer rast dolazi iz izlaska iz zone komfora. • Ogorčenost i negativnost – jer crpe našu energiju i udaljavaju nas od sreće. • Neiskrenost – jer laži pre ili kasnije unište odnose i poverenje.   Prava sreća dolazi iznutra, kada živimo u skladu sa sobom, svojim vrednostima i kada doprinosimo svetu oko sebe. Svako ima svoj put, ali ako koračamo njime sa poštovanjem, ljubavlju i strašću, stići ćemo do cilja koji će nas ispuniti.

Poruka za svu decu koja su u nekom momentu ostavljena od roditelja! Nađite svoju svrhu kada je drugi nisu videli u vama! Rođen si i još ne znaš ko si? To je životni put. Šta je svrha tog puta? Kako živeti život kada se onaj ko ti ga je poklonio odrekne privilegije da učestvuje u formiranju i usmeravanju istog. Život nekome podari dete a nekome ne. Nekima život podari novi život a oni ga se odreknu u startu. Prekinu vezu sa najvećim poklonom koji su dobili i sa najvećim poklonom koji su dali. Neki ljudi ne umeju da prime obilje, do te mere da ni najveće bogatstvo koje dobiju u obliku života ne vide i ne prepoznaju kao takvo nego ga doživljavaju kao teret i nepodnošljivu obavezu. To su krajnje suprotnosti ovog dualnog sveta. To je viđenje čoveka koji je u svom postojanju smanjen do te mere da ne može da podnese život. Budi zahvalan što te takav čovek ne uči životu zato što je njegovo znanje ustvari potpuno nepoznavanje života. Budi srećan što te je prepustio sebi. Što te se odrekao i što ti je dao mogućnost da rasteš i razvijaš se van senke njegovih nemogućnosti. Njegova ogromna nemogućnost je postala seme mogućnosti tvog rasta i razvoja. Da nije tako tvoja mogućnost bi bila onemogućena. Ti bi bio samo još jedna zvezda koja mora da se ugasi na putu svetlosti. Iskoristi mrak i zasijaj. Taj mali sjaj koji samo ti osećaš je najmoćnija svetlost koja postoji. Taj duboki osećaj da si vredan samom sebi je najiskreniji osećaj koji imaš. Ne potiskuj ga u neverici da je istinit. Skupi snage i uvećaj ga da ga svi vide. Uvidećeš da je najveći bol tvog postojanja zapravo najbeća blagodet koju si mogao dobiti, najveća sloboda, najveće obilje prerušeno u problem. Samo si mislio da si odvajanjem od njih odvojen od života, ali oni nisu tvoj život, oni su ti ga samo dali, HVALA NJIMA! Uzmi život u svoje ruke, poveži se sa njim!

Sreća roditelja nije posao deteta. Svako je dužan da usreći sebe. Da se svako trudi da usreći sebe ne bi bilo toliko nezadovoljnih ljudi. Svako za sebe zna najbolje šta želi, voli i čemu se raduje, u čemu uživa, čemu teži. Da se svako oslanja na sebe ne bi bilo očekivanja od drugih, razočarenja u druge, okrivljivanja i žrtve. Zašto onda očekivati od nekog drugog da te usreći? Kao dete zavisiš od svojih roditelja i to je onda očekivano i prirodno. Da li znamo kada treba da se osamostalimo, da se odvojimo od njih. Da li roditelji znaju kada treba da puste svoju decu da žive svoje živote i svoje želje? Da li ulažu dovoljno vremena i truda da učine svoju decu samostalnim, ili se bave svojim problemima bez dovoljno znanja zato što su i sami tako naučili od svojih roditelja. Da li imamo jasne granice? Države imaju jasno definisane granice razdvajanja teritorija i svojih nadležnosti. Da li su finansijski razlozi to što nas drži vezane ili je to emotivna nezrelost. Da li roditelji hrane našu moć ili nemoć da bi se oni osećali sigurno ako smo im pri ruci? Finansijski uslovi su vezani za naša uverenja. Oni roditelji koji nisu sigurni da su sposobni da se prilagode i snađu to uverenje prenesu na svoje dete. Dete uči gledajući mnogo više nego svim drugim čulima. Niko nas nije učio da je priroda savršena i da je u nas ugrađeno sve što je potrebno da ostvarimo svoju svrhu baš kao što u jednom jajetu postoje svi elementi potrebni da se izlegne pile. Niko nam nije govorio da vredimo i da naše postojanje ima smisla. U školi nas uče da smo svi isti i da svi sve treba da znamo. Da moramo da dokažemo da vredimo i da opravdamo svoje postojanje. A da smo svi isti i da svi sve znamo jedan bi bio dovoljan. Priroda ne stvara viškove i ne stvara otpad. Ni jedna planeta ne pati što nije Sunce. Ni jedna planeta se ne trudi da se užari kao Sunce zato što je to tako najbolje, zato što je Sunce najvažnije i prema tome i najbolje. Samo je čovek biće koje u sebi potisne svoja osećanja, svoju želju, svoju suštinu. Samo čovek bude nešto što ne želi, nešto drugo, bude nečovek. I to je nešto što te okruženje natera i napravi od tebe. Ne postoji mrak samo nedostatak svetla, kao što i muziku čini i tišina između nota. Jedino što u nekim životima preovlada mrak i preovlada tišina, nestane ljubav.

Kako je materija zaledila duh? Kako početi priču o duši čoveka ako ne trenutkom njegovog rađanja. Trenutkom materijalizacije na način koji je svima poznat. Novim životom koji će se razvijati u obostranom procesu između deteta i roditelja. Sa strane roditelja učestvovaće i njihovi roditelji, rođaci, prijatelji i svi oni koji su na bilo koji način ostvarili svoje učešće ostavivši pečat i svojim postojanjem obezbedili ulogu u drami zvanoj Život. Onog trenutka kada čovek odluči da ima dete odlučio je da produži vrstu ali i da nastavi svoj razvoj. Kroz podizanje deteta čovek savladava sebe, utire put i sebi i detetu koje nosi ili vodi kroz život. U životu jednog svetog i čistog živog bića svaki roditelj treba da bude svetionik, vođa i motor. Dete treba da bude zaštićeno u rukama roditelja dok ne bude sposobno da stane na noge a dalje da gleda u leđa roditelja, široka, jaka, izdržljiva, dok u ruci oseća toplinu ruke koja ga vodi. Jedno osetljivo živo biće treba nositi, podupirati i vući u zavisnosti od njegove osetljivosti. Da biste znali koliko snage smete da usmerite u to potrebno je da imate adekvatno razvijen sistem osećanja, da gledate očima svog deteta, razmišljate glavom svog deteta i osećate srcem tog velikog bića u malom telu. To biće je beskonačno kada se rodi. Slobodno dok ga mi ne uzmemo pod svoje, dok mu mi ne postavimo ograničenja i dok ga mi ne naučimo pameti koju imamo. Ne retko su deca naša najveća nada a onda odjednom nekim roditeljima postanu razočarenje, nedovoljno dobri, ne tako dobri kao braća, sestre, deca prijatelja, oni koji nisu ambiciozni kao oni talentovani, nisu dovoljno uporni ili perspektivni, takoreći kao da izgube vrednost koju njihovi roditelji nekim čudom od njih očekuju. Ako vam se ovo desilo zapitajte se kada je nastao preokret. Da li ste ga bodrili, učili, podsticali i verovali u njega pa se desilo nešto što je promenilo vaš odnos pa ste počeli da sumnjate, osporavate, podcenjujete? Bojim se da deca nisu kriva, da nisu zaslužila takav odnos. Bojim se da smo počeli da sumnjamo u svoju sposobnost, svoju budućnost, svoju sreću, pa su nam deca kriva što nisu jača od sebe, od nas, od sudbine. Decu dobijete od Boga na zajam i ne znate kada će vam ih Bog uzeti zato budite jako pažljivi. Mnogo više sreće i zadovoljstva će vam doneti ljubav koju im pružite dok su sa vama, dok možete da osetite otkucaje njihovog srca i čujete radost njihovog smeha. Jer kada odu ostaće vam sećanje na ove trenutke i samo ljubav koju razvijete. Sumnje, osporavanja, nezadovoljstvo, neverica neće izgraditi ništa sem jaza koji će oterati vašu decu daleko od vas. Zapitajte se pre toga šta ćete ako se vaše sumnje ostvare, ako vaša neverica postane stvarnost, ako dete prihvati ulogu koju mu uporno namećete, ako posustane u borbi sa vama i poveruje vam. Svaki čovek dođe na svet sa istim ciljem: da postane najbolja verzija sebe. Dokle god mu pružate priliku da to postane i dok može da se razvija može i da živi. Ako želite da čovek prestane da bude to što jeste i zahtevate da bude ono što vi smatrate da treba da bude zahtevate da razvoj stane, ubijate život. Budite iskreni. Razmislite dobro.