Pušiš li ili se pokrivaš dimom?

Pušenje kao navika

Jutarnja kafa, cigareta, privid opuštanja, a u tebi raste tenzija, polako i sigurno. Ideš u novi dan, stare navike, poznato okruženje, da radiš ono što te možda i ne čini srećnim i zadovoljnim, barem ne neko vreme.

Udišeš duboko, deluje opuštajuće, ali čim izdahneš i oduvaš dim u tebi ostaje ista praznina. Praznina koja traži ispunjenje. Potreba koja ostaje, želja koja raste.

Uveče pre sna pomisliš: ima li dovoljno cigareta za uz jutarnju kafu? Kako ćeš pregurati dan ako ostaneš bez njih?

Sediš u društvu, lagano ispijaš svoje piće. Udišeš lagano i duboko polako povlačeći dim iz cigarete i izdišeš ga stvarajući blagi oblak koji te sklanja od pogleda stvarnosti. Koji te štiti od ispitivanja, od ocenjivanja, od osude, od osećaja da si drugačiji. Povezuje te sa prijateljima ili barem i sa strancima koji su poput tebe, koji puše isto kao i ti. Koji takođe kao i ti traže pomoć za opuštanje. Sediš sa sebi bliskom osobom u ritualu koji vas povezuje, koji čini da se osećate istim, da imate nešto zajedničko, da pripadate jedno drugome.

Da li u životu često radimo stvari za koje mislimo da će nam doneti ispunjenje sna i ostvarenje želje. Gledamo druge ljude koji su u miru sa sobom i pomislimo “to je sreća”, ako budem radio isto i ja ću imati isti mir, isto ispunjenje. A da li je mir isto što i ispunjenje?

Da li nas savremeno drštvo pogrešno uči da mir sledi sreću. Da li imati želju znači osećati nemir zato što ne znamo način za ispunjenje iste. Da li vremenom postaje lakše i prihvatljivije odustati od želje nego tražiti način za njeno ispunjenje. Postaje teško nahraniti ego i umiriti savest, postaje lakšre graditi iluziju nego menjati sebe.

Razmislite: da li sebi zamazujete oči, da li negujete iluziju i privid.

Da li ubeđujete i sebe i druge da volite da pušite. Da baš uživate u tom ritualu i da ustvari Vi možete da prestanete kad god poželite samo što to jednostavno ne želite!

Kada sam shvatila da pušenje tiho krade moje zdravlje, moju moć, moju sposobnost, pa čak i svest odlučila sam da sam bolja od toga. Rođena sam bez te navike koja tiho oduzima vazduh i život a ništa ne daje osim privida. Shvatila sam da mora biti da sam bolja od onoga što mislim o sebi kada sebe stavljam u ropstvo navici. Da je sloboda sa druge strane navike a da je moja odluka jedina prepreka.