Ledeno doba

Kako je materija zaledila duh?

Kako početi priču o duši čoveka ako ne trenutkom njegovog rađanja. Trenutkom materijalizacije na način koji je svima poznat. Novim životom koji će se razvijati u obostranom procesu između deteta i roditelja. Sa strane roditelja učestvovaće i njihovi roditelji, rođaci, prijatelji i svi oni koji su na bilo koji način ostvarili svoje učešće ostavivši pečat i svojim postojanjem obezbedili ulogu u drami zvanoj Život.

Onog trenutka kada čovek odluči da ima dete odlučio je da produži vrstu ali i da nastavi svoj razvoj. Kroz podizanje deteta čovek savladava sebe, utire put i sebi i detetu koje nosi ili vodi kroz život. U životu jednog svetog i čistog živog bića svaki roditelj treba da bude svetionik, vođa i motor. Dete treba da bude zaštićeno u rukama roditelja dok ne bude sposobno da stane na noge a dalje da gleda u leđa roditelja, široka, jaka, izdržljiva, dok u ruci oseća toplinu ruke koja ga vodi. Jedno osetljivo živo biće treba nositi, podupirati i vući u zavisnosti od njegove osetljivosti. Da biste znali koliko snage smete da usmerite u to potrebno je da imate adekvatno razvijen sistem osećanja, da gledate očima svog deteta, razmišljate glavom svog deteta i osećate srcem tog velikog bića u malom telu. To biće je beskonačno kada se rodi. Slobodno dok ga mi ne uzmemo pod svoje, dok mu mi ne postavimo ograničenja i dok ga mi ne naučimo pameti koju imamo.

Ne retko su deca naša najveća nada a onda odjednom nekim roditeljima postanu razočarenje, nedovoljno dobri, ne tako dobri kao braća, sestre, deca prijatelja, oni koji nisu ambiciozni kao oni talentovani, nisu dovoljno uporni ili perspektivni, takoreći kao da izgube vrednost koju njihovi roditelji nekim čudom od njih očekuju. Ako vam se ovo desilo zapitajte se kada je nastao preokret. Da li ste ga bodrili, učili, podsticali i verovali u njega pa se desilo nešto što je promenilo vaš odnos pa ste počeli da sumnjate, osporavate, podcenjujete? Bojim se da deca nisu kriva, da nisu zaslužila takav odnos. Bojim se da smo počeli da sumnjamo u svoju sposobnost, svoju budućnost, svoju sreću, pa su nam deca kriva što nisu jača od sebe, od nas, od sudbine. Decu dobijete od Boga na zajam i ne znate kada će vam ih Bog uzeti zato budite jako pažljivi. Mnogo više sreće i zadovoljstva će vam doneti ljubav koju im pružite dok su sa vama, dok možete da osetite otkucaje njihovog srca i čujete radost njihovog smeha. Jer kada odu ostaće vam sećanje na ove trenutke i samo ljubav koju razvijete. Sumnje, osporavanja, nezadovoljstvo, neverica neće izgraditi ništa sem jaza koji će oterati vašu decu daleko od vas. Zapitajte se pre toga šta ćete ako se vaše sumnje ostvare, ako vaša neverica postane stvarnost, ako dete prihvati ulogu koju mu uporno namećete, ako posustane u borbi sa vama i poveruje vam. Svaki čovek dođe na svet sa istim ciljem: da postane najbolja verzija sebe. Dokle god mu pružate priliku da to postane i dok može da se razvija može i da živi. Ako želite da čovek prestane da bude to što jeste i zahtevate da bude ono što vi smatrate da treba da bude zahtevate da razvoj stane, ubijate život.

Budite iskreni. Razmislite dobro.