Sreća roditelja nije posao deteta. Svako je dužan da usreći sebe. Da se svako trudi da usreći sebe ne bi bilo toliko nezadovoljnih ljudi. Svako za sebe zna najbolje šta želi, voli i čemu se raduje, u čemu uživa, čemu teži. Da se svako oslanja na sebe ne bi bilo očekivanja od drugih, razočarenja u druge, okrivljivanja i žrtve. Zašto onda očekivati od nekog drugog da te usreći?
Kao dete zavisiš od svojih roditelja i to je onda očekivano i prirodno. Da li znamo kada treba da se osamostalimo, da se odvojimo od njih. Da li roditelji znaju kada treba da puste svoju decu da žive svoje živote i svoje želje? Da li ulažu dovoljno vremena i truda da učine svoju decu samostalnim, ili se bave svojim problemima bez dovoljno znanja zato što su i sami tako naučili od svojih roditelja. Da li imamo jasne granice?
Države imaju jasno definisane granice razdvajanja teritorija i svojih nadležnosti. Da li su finansijski razlozi to što nas drži vezane ili je to emotivna nezrelost. Da li roditelji hrane našu moć ili nemoć da bi se oni osećali sigurno ako smo im pri ruci?
Finansijski uslovi su vezani za naša uverenja. Oni roditelji koji nisu sigurni da su sposobni da se prilagode i snađu to uverenje prenesu na svoje dete. Dete uči gledajući mnogo više nego svim drugim čulima. Niko nas nije učio da je priroda savršena i da je u nas ugrađeno sve što je potrebno da ostvarimo svoju svrhu baš kao što u jednom jajetu postoje svi elementi potrebni da se izlegne pile. Niko nam nije govorio da vredimo i da naše postojanje ima smisla. U školi nas uče da smo svi isti i da svi sve treba da znamo. Da moramo da dokažemo da vredimo i da opravdamo svoje postojanje. A da smo svi isti i da svi sve znamo jedan bi bio dovoljan. Priroda ne stvara viškove i ne stvara otpad. Ni jedna planeta ne pati što nije Sunce. Ni jedna planeta se ne trudi da se užari kao Sunce zato što je to tako najbolje, zato što je Sunce najvažnije i prema tome i najbolje. Samo je čovek biće koje u sebi potisne svoja osećanja, svoju želju, svoju suštinu. Samo čovek bude nešto što ne želi, nešto drugo, bude nečovek. I to je nešto što te okruženje natera i napravi od tebe.
Ne postoji mrak samo nedostatak svetla, kao što i muziku čini i tišina između nota.
Jedino što u nekim životima preovlada mrak i preovlada tišina, nestane ljubav.
Comments